Svijet Automobila - Srbija

Kraj ere - sve manje vozačkih, sve manje automobila

Stručnjaci već dugo predvidjaju kraj vlasništva nad automobilom i budućnost u kojoj većina stanovnika gradova koristi javni prevoz, bicikle ili iznajmljivanje zajedničkih automobila - verovatno onih koji upravljaju sami sobom i električnih, preko "pametnog telefona", piše u članku na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.

Ali, u nekim gradovima razvijenog sveta, broj automobil već opada. 

Podaci agencije "Euromonitor internešnel" sadrže odeljak o gradovima u kojima je najviše opao broj automobila između 2010. i 2015. godine. 

Po tom izveštaju, u Bostonu je najveće smanjenje - oko devet odsto manje automobila tokom tog petogodišnjeg perioda. Osaka je sledeća sa oko sedam odsto, a potom Rim sa oko šest procenata automobila manje. 

Izveštaj "Euromonitor" kaže da je do smanjenja korišćenj automobila u tim gradovima delom došlo zbog toga što ljudi odlučuju da žive u gradskim centrima umesto u predgrađima, da bi skoro svuda mogli pešice. 

Takođe primetna je rastuća popularnost alternative posedovanju automobila, kao što su zajedničko korišćenje auta i usluge "prevoza na poziv" - "Ubera" i "Lifta". 

Istovremeno, u nizu zemalja među kojima su SAD, Velika Britanija i Australija, opada broj ljudi koji imaju vozačke dozvole. 

Na promene utiče i politika gradske vlasti. Tradicionalni gradski transportni sistemi se modernizuju korišćenjem rešenja integrisanih s "pametnim telefonom", kao što su aplikacije koje obaveštavaju kada će stići sledeći autobus do najbliže autobuske stanice. 

Uprkos ovom trendu, neki razvijeni gradovi su i dalje zagšeni saobraćajnom gužvom i zagađenjem vazduha. Rim, gde je broj putničkih automobila od 2010. do 2015. godine opao za šest odsto, proglašen je u izveštaju vodeće francuske firme za upravljanje saobraćajem "TomTom" za peti grad s najvećom gužvom u Evropi 2015. godine. 

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma nvodi da se vlasti okreću inovativnom urbanističkom planiranju i alternativnim vidovima transporta kao načinu za rešavanje gužve i zagađenja vazduha. 

U Majamiju i Bostonu, na primer, sve više restorana, trgovina i objekata za zabavu je na mestima do kojih je najlakše doći pešice i javnim prevozom. 

Mnogi gradovi takođe su shvatili socijalne, zdravstvene, ekonomske i ekološke prednosti bicikla i uložili u infrastrukturu kako bi ga podržali. 

Kopenhagen, grad koji najviše odgovara na potrebe biciklista, 2015. godine je izvestio da je po prvi put broj bicikala koji ulaze u gradski centar dnevno prevazišao broj automobila. Tokom te godine dnevno je u centar glavnog grada Danske dolazilo prosečno 252.600 automobila, a bicikala 265.700.